Ideja Strategije

Svaka trgovačka strategija mora biti zasnovana na nekoj ideji. Ideja ovog metoda je da se razvoj procesa povezanih sa masovnom psihologijom, u koje spada i promena cena na finansijskim tržištima, odvija po određenom scenariju, tj. da se, poznavajući scenario, može unapred reći kakav će biti kraj.

Razvoj finansijskih tržišta tesno je povezan sa svetskom istorijom, istorijom razvoja ljudskog društva. Osnovni problem trejdera je potreba da zaviri unapred, da vidi istoriju koja se još nije oblikovala. Zato je jedini metod sposoban da prognozira razvoj tržišta fundamentalna analiza, i to će ostati. Upravo pojava, prisustvo i međusobna povezanost fundamentalnih faktora određuju dugoročno kretanje cene. Međutim, pojavu svih faktora nije moguće predvideti unapred. Upečatljiv primer su neredi u Francuskoj u jesen 2005. godine: ko je mogao da pretpostavi da u demokratskoj, politički korektnoj Evropi mogu izbiti nemiri na nacionalnoj osnovi? Ili ko je mogao da pretpostavi da će se boljševici, koji su 1917. godine došli na vlast u Rusiji na nemačkim bajonetima i uz nemački novac, održati tako dugo, iako njihov dolazak na vlast još 1915. godine nije bio očigledan? Zaista predvideti takve događaje mogu samo astrolozi, kojima je za dugi vek posmatranja pošlo za rukom da utvrde statističku vezu između položaja planeta i istorijskih događaja. Drugim rečima, uspeli su da naslute vezu (objektivnu vezu) između događaja na Zemlji i u našem društvu i kosmosa. Poricanje takve veze, čak i sa stanovišta savremene nauke, izgleda apsurdno, jer nije tajna da magnetne oluje na Suncu vidljivo utiču čak i na fizičko stanje ljudi, a kamoli na njihovu svest.

Događaji ove vrste, naravno, ne dešavaju se prečesto. Ali ni reakcija tržišta na sasvim očigledne događaje, kao što je rast trgovinskog deficita SAD, nije uvek jednoznačna. Prilično često tržište reaguje na objavu tih podataka sasvim suprotno: povećanje deficita do novih rekordnih nivoa dovodi do značajnog jačanja kursa američkog dolara odmah nakon objavljivanja podataka.

Izgradnjom dugoročnih modela razvoja u zavisnosti od fundamentalnih faktora bave se čitava ministarstva, dok je izgradnja manje-više kratkoročnog modela praktično nemoguća. Osim toga, pojavu neočekivanih događaja i reakciju tržišta na složenu kombinaciju različitih faktora poznatim metodama matematičkog modelovanja praktično je nemoguće predvideti, jer su te okolnosti određene zakonima razvoja masovne psihologije, koje čovek nije u stanju da prouči i shvati. Većina nas ne može da prognozira čak ni sopstvene postupke, a kamoli ponašanje gomile. Ipak, objektivni zakoni razvoja psihologije i reakcije gomile na spoljne draži postoje; inače, odakle bi se na tržištu uzimali trendovi i korekcije, zašto bi se pojavljivale jasno izražene prelomne tačke i formirale figure tehničke analize?

Brojni pokušaji da se otkriju zakonitosti razvoja tržišta (čitaj: ponašanja gomile ili masovne psihologije) doveli su do nastanka različitih teorija cikličnog razvoja ljudskog društva, jer su još starogrčki filozofi tvrdili da se svet razvija po spirali. Različiti modeli bili su usmereni na opisivanje ciklusa razvoja ljudskog društva (Marksova teorija društveno-ekonomskih formacija), ekonomije (Kondratjevljevi ciklusi) i finansijskih tržišta (Dow teorija). Elliottova talasna teorija izdvaja se time što je osnova njenog proučavanja sam grafik razvoja berzanskih cena. Drugim rečima, ona proučava kako se prirodni zakoni razvoja istorije, za sada nedostupni ljudskom razumu, odražavaju na kolebanja berzanskih cena (nijedna od teorija ciklusa nije u stanju da objasni uzroke nastanka tih ciklusa, već samo konstatuje činjenicu njihovog postojanja i opisuje zakonitosti njihovog razvoja). Imajući to u vidu, sa stanovišta spekulativne trgovine ETT ima značajne prednosti, iako ona, kao i sve ostale ciklične teorije, ne objašnjava uzroke nastanka ciklusa, već samo omogućava da se njihovo postojanje iskoristi za donošenje konkretnih trgovačkih odluka.

Drugim rečima, smer kretanja cene određen je prisustvom i međusobnom povezanošću fundamentalnih faktora, koji nastaju nezavisno od našeg razumevanja, kao i spremnošću tržišta da te faktore prihvati, dok putanju kretanja cene pod uticajem navedenih okolnosti određuje ETT. Budući da se razvoj tržišta odvija neprekidno i da je jedan trend samo korekcija drugog trenda većeg obima, ETT i model fundamentalnih faktora samo su dve strane iste medalje. Osim toga, putanja kretanja cene često (uvek) ukazuje na trenutak promene fundamentalnih osnova razvoja cena i pre nego što to postane očigledno većini postojećih metodika fundamentalne analize i odrazi se neposredno na promenu tržišnih cena. To jest, ETT može da ukaže, i ukazuje, na pojavu prelomnih tačaka na tržištu pre njihove stvarne pojave.

Elliottova talasna teorija može se uporediti sa čarobnom knjigom iz crtanog filma „Alisa u zemlji iz ogledala": u toj knjizi je zapisana prošla i buduća istorija razvoja tržišta, ali da bi se pročitala, knjigu treba prineti ogledalu i čitati po odrazu. Naravno, to je teško, zahteva mnogo znanja i vremena, i ne daje nikakve garancije (šta ako je ogledalo krivo), ali uz pravilnu primenu daje gotovo apsolutnu efikasnost. To je moje mišljenje, možda je neobjektivno, ali je već provereno vremenom.

Značajan nedostatak ETT je to što u njoj nema instrumenata za tačno određivanje veličine i trajanja kolebanja cene. Sve što se pokušava primeniti unutar ETT za rešavanje ovih zadataka funkcioniše, ali dobijena greška u proceni ne dozvoljava da se te metodike koriste. Imam ideje i određeno iskustvo u korišćenju pojedinih instrumenata tehničke analize zajedno sa talasnom teorijom, ali to je već tema drugog izdanja ove knjige, a možda i ozbiljne monografije na ovu temu.