1. Uvod u talasnu analizu

„Zakon prirode“

U čemu se sastojalo otkriće koje je napravio Ralph Nelson Elliott? Zaključio je da putanja kretanja tržišnih cena izgleda ovako:

1. Svako trendovsko kretanje sastoji se od pet talasa, koji uključuju tri pokretačka (impulsna) talasa, usmerena u pravcu glavnog trenda, i dva korekciona, usmerena u suprotnom pravcu. Talase ovog dela označio je ciframa 1, 2, 3, 4, 5.
2. Nakon završetka gore opisane strukture trendovskog kretanja sledi korekcija tog kretanja, koja se sastoji od tri talasa, od kojih su dva pokretačka, a jedan korekcioni. Talase ovog dela Elliott je označio slovima A, B, C. Ovde, naravno, nije sve tako jednostavno: javljaju se različite varijante i odstupanja od prikazanog modela, ali je njihov broj (tih varijanti i odstupanja) konačan, svi oni imaju zajedničku osnovnu strukturu, a principi i zakonitosti njihovog razvoja biće razmotreni u Poglavlju 2 ovog metodičkog priručnika.

Štaviše, sa Elliottove tačke gledišta, zaključak je ispao toliko sveobuhvatan da je ovaj model bilo moguće primenjivati za analizu svih tržišta, svih vremena i naroda. Elliott je morao da izdvoji veliki broj varijanti razvoja ovog modela i kombinacija pojedinačnih talasa unutar svake varijante. Međutim, kao što je već rečeno, broj varijanti i kombinacija pokazao se ograničenim, što je omogućilo da se tvrdi da je otkrivena određena prirodna zakonitost u promeni berzanskih cena, pa i u svim procesima vezanim za masovnu psihologiju uopšte. Budući da je ova knjiga pre svega posvećena berzanskim špekulacijama, potrudiću se da se više ne vraćam na mogući univerzalni smisao Elliottovog zakona talasa.

Drugi važan Elliottov zaključak bila je tvrdnja da se svi talasi iznutra sastoje od drugih, sitnijih talasa (tj. imaju potpuno istu unutrašnju strukturu kao i čitav model) i da, sa svoje strane, učestvuju u formiranju potpuno istog modela većeg vremenskog i cenovnog razmera. To jest, model prikazan na slici 1.1.1. dobija sledeći oblik:

Kad pred sobom vidimo ovu šemu, lako je pretpostaviti kako će se cena razvijati dalje. Tačno, uzlazno kretanje će se nastaviti dok se ne formira potrebna struktura kolebanja (dok se ne nabere potreban broj promena smera kretanja), i dok ne vidimo još dva uzlazna talasa, po strukturi analogna prvom, prikazanom na grafiku. Ti talasi moraju ispunjavati određene zahteve opisane u Poglavlju 2 ovog priručnika. Potom će završeni impuls ponovo postati prvi talas, nakon njega će se složiti trotalasni korekcioni model, koji će zauzeti mesto talasa 2 većeg razmera, i tako dalje. Eto vam i spirale koju su naslutili drevni filozofi i koja određuje cikličnost razvoja svetskih finansijskih tržišta.

„Ali u tom slučaju cene uvek rastu“, reći ćete, i bićete u pravu: trend na berzanskim i robnim tržištima uvek je usmeren naviše. Objašnjenje je vrlo jednostavno: ako govorimo o robnim tržištima, rast cena vezan je za inflaciju i rast potražnje za osnovnom robom pri ograničenim proizvodnim mogućnostima (na primer, nafta ili metal). Ako pak govorimo o berzanskom tržištu, ovde stvari nisu tako jednoznačne. Pojedinačne kompanije se pojavljuju, rade, propadaju i nestaju, a cene njihovih akcija podložne su uticaju mnogih faktora koji nisu povezani sa tržištem u celini. Međutim, ako govorimo o berzanskom tržištu kao o pokazatelju stanja ekonomije zemlje (ovde treba posmatrati berzanske indekse, kao što su DJ, indeks RTS i drugi, a ne akcije pojedinačne kompanije), prisustvo globalnog silaznog trenda na njemu dovelo bi do nestanka te države usled finansijskog kraha. U istoriji su poznati primeri nestanka čitavih civilizacija, ali situacije takve vrste nisu pogodne za finansijske špekulacije, jer se novac ne može jesti. Zato ih ne treba razmatrati pri planiranju trgovačkih strategija. U svim ostalim slučajevima ekonomija zemlje radi, preduzeća ostvaruju profit, njihova aktiva raste, što znači da akcije poskupljuju.

Forex u tom smislu ima svoju specifičnost: cena na njemu ne određuje vrednost konkretne materijalne aktive, već je samo odnos vrednosti dve valute. Zato, ako pretpostavimo prisustvo globalnog trenda na tržištu Forex, ranije ili kasnije jedna od valuta koje učestvuju u formiranju valutnog para obezvredila bi se do nulte oznake. Takvo obezvređivanje ne može biti vezano za ujedinjavanje novčanih sistema po principu Evrozone, već bi bilo svedočanstvo ili osnov za krah finansijskog sistema čitave države i nestanak te države, kao što se desilo sa Sovjetskim Savezom. Varijantu nestanka SAD, Velike Britanije ili bilo koje druge zemlje učesnice tržišta Forex u bliskoj perspektivi teško je zamisliti, pa je Forex pre „flet“ tržište (tržište na kome je globalni trend horizontalan). Osim toga, Forex u današnjem obliku postoji relativno nedavno, tek od 1971. godine, pa je, sa stanovišta globalnih zakonitosti sopstvenog razvoja u okviru Elliottove talasne teorije, za sada slabo proučen (jednostavno nema potrebne količine podataka). Uostalom, za donošenje konkretnih trgovačkih odluka ne traži se tačno poznavanje globalnih zakonitosti razvoja talasnih modela na tržištu Forex; dovoljno je koristiti lokalne modele, a zakonitosti njihovog razvoja ni po čemu se ne razlikuju od klasičnih, koje je opisao R. N. Elliott i koje su pokazane na konkretnim primerima u Poglavlju 2 ovog metodičkog priručnika.

Da bi bilo koji metod bio efikasan, neophodno je da u njemu bude postavljena neka ideja koja a priori nije podložna sumnji, aksiom, ako hoćete. Takva ideja u talasnoj teoriji jeste strogo poklapanje talasne strukture sa osnovnim principima. Vrlo često se pod osnovnim principima podrazumeva odnos dužina ili trajanja talasa u talasnom modelu. Po mom mišljenju, takav pristup je iz korena pogrešan: krećući se tim putem, analitičar skreće na opisivački rad. To jest, on pokušava da na osnovu spoljnih znakova opisuje i upoređuje predmete i procese koji su po suštini isti, ali neponovljivi po formi. To je isto kao kad bi se upoređivali oblaci: sinoptičari su ih davno razvrstali u grupe i sistematizovali po suštini, ali pokušajte da na nebu nađete dva ista oblaka…

Tako funkcioniše i talasna teorija: nema dva ista talasa po razmerama i rokovima formiranja, ali njihova unutrašnja suština (unutrašnja struktura) ima strogo određene okvire. To jest, aksiom talasne teorije je strogo ispunjavanje strukture kolebanja od strane tržišta. Drugim rečima, talas ne može da se završi dok nije završen njegov poslednji podtalas, koji, sa svoje strane, ne može biti završen dok se u njemu ne nakupi potreban broj podpodtalasa, i tako dalje. Pod strukturom kolebanja, za potrebe ovog metodičkog priručnika, podrazumeva se broj promena smera kretanja; osnovna jedinica merenja je jednosmerno kolebanje (kretanje tržišta bez promene smera). Imajte na umu da se svaka vrsta talasa sastoji od sitnijih talasa sa strogo određenom unutrašnjom strukturom svakog od njih, i ako ta struktura nije ispunjena, talas se ne može smatrati završenim. Ako se nešto u razvoju tržišta ne poklapa sa osnovnim predstavama o potrebnoj strukturi, vaše razumevanje talasnog modela koji se razvija je pogrešno.

Možda neke stvari za sada nisu jasne, ali ne pokušavajte da ih shvatite ili osmislite sada. Jednostavno zapamtite ovde rečeno i, čitajući dalje ovaj metodički priručnik, uvek držite u glavi ove redove, a razumevanje će doći samo od sebe, nećete ni primetiti.